JOGA I DIGESTIVNI SISTEM
Podrška našem zdravlju
“Digestivni sistem je vrlo direktno povezan sa umom. Kada je um uznemiren, probava trpi.”
Svami Sankaradevananda ‘’Joga i sistem organa za varenje’’
Mnoge promene u telu i ponašanju možemo bez oklevanja da povežemo sa stresom. Recimo, prepoznamo sa lakoćom kako naš stomak reaguje kada se uznemirimo. Često čujemo da neko kaže kako jede „na nervnoj bazi“, drugi od stresa gubi apetit. Lako uočavamo kako probava postaje osetljivija kada smo napeti ili uznemireni. Čak i kada je uznemirenost posledica pozitivnih okolnosti.
Znamo da određene namirnice loše utiču na digestivni sistem, mada nas to retko sprečava da ih konzumiramo, što je već druga tema, ono što je danas u fokusu jeste naš digestivni trakt.
Lako nam je da primetimo kako ono što unosimo spolja, ali i ono što proživljavamo iznutra, utiče na sistem organa za varenje. Isto kao što za vreme i nakon vežbanja joge primetimo kako nam neki joga položaji donose olakšanje u stomaku. Sve ovo nisu niti slučajnosti, niti neka naša super moć, radi se o tome da je naš sistem organa za varenje povezan sa centralnim nervnim sistemom.
Iako to nije nova informacija, možemo svakako malo da je pojasnimo, ali i da se upoznamo sa još jedan segmentom kako joga utiče na nas, konkretno na našu probavu, jer time naše vežbanje postaje još smislenije I dajemo mu dublje značenje.
O svemu ovome je mnogo toga napisano, ne samo od strane velikih učitelja joge, već i naučnika i lekara koji su se bavili poremećajima ovog sistema.
Jedna od poznatijih knjiga iz sveta joge je svakako ‘’Joga za sistem organa za varenje’’ koju je napisao Svami Sankaradevananda. Ako se uzme u obzir da knjiga predstavlja sistematično znanje o jogi i sistemu organa za varenje, mnogo toga je napisano u ovoj knjizi ali ono što je neka glavna nit jeste da Swami Shankardevananda naglašava koliko emocije i mentalna stanja utiču na varenje. On piše da su anksioznost, napetost, hronični stres, zabrinutost i potisnuta osećanja često osnovni uzrok disbalansa u digestivnom sistemu.
Ovo isto uglavnom potvrđuje i nauka uz opasku da je i obrnuta reakcija učestala. Da poremećaji u ovom sistemu izazivaju nervoze, mentalne napetosti, anksioznost, zabrinutos i druge.
Sve ono što su jogini godinama skupljali kroz iskustvo, danas nauka lako proverava. Ono što nauka nije proveravala, najčešće navodi kao da o tome nema konkretnih dokaza. To ne znači da to nije tačno, već da se nisu bavili tom vrstom istraživanja.
Šta sigurno znamo ili šta je ono na šta upućuje savremena nauka?
Pa znamo da su mozak i creva povezani. Digestivni trakt se sastoji od oko 100 miliona nervnih ćelija (ovoliko ima i kičmena moždina) raspoređenih poput mreže u telu i ta nervna mreža se naziva enterički nervni sistem. Toliko je složen da ga neki naučnici nazivaju i „našim drugim mozgom”.
Vagus nerv je debeo snop neurona koji se proteže od baze mozga do creva i time se omogućava dvosmernu komunikaciju između mozga i sistema za varenje. Zbog te povezanosti, tegobe u stomaku i crevima mogu biti uzrok, ali i posledica stresa, anksioznosti ili depresije. Dakle, gastrointestinalne bolesti mogu biti praćene nuspojavama poput stresa i anksioznosti, i mogu otežati svakodnevno funkcionisanje, ali mogu biti i direktna posledica ovih stanja.
Istraživanja takođe pokazuju da stimulacija vagus nerva putem joge može biti efikasan način za aktivaciju ove veze između creva i mozga. Odnosno da svesno vežbanje i jogičke tehnike disanja povoljno utiču na to da Vagus nerv radi za dobrobit našeg sistema za varenje.
Naučna istraživanja potvrđuju da su se tehnike disanja, svesno izvođenje laganih položaja, meditacije i druge relaksacione vežbe pokazale kao efikasne metode za bolje upravljanje stresom, poboljšanje raspoloženja i naročito za ublažavanje simptoma digestivnih nelagodnosti. Veliki deo asana u jogi je usmeren upravo prema masaži, istezanju i stimulisanju stomaka, kako spolja, tako i unutra.
Zaista ima dosta istraživanja koja su se bavila ovim, ali im je negde zaključak svima isti:
Veruje se da joga može biti veoma korisna za zdravlje creva, može pomoći u ublažavanju simptoma poput nadimanja i gasova, disanje, naročito dijafragmalno, značajno utiče na oslobađanje od stresa i aktivira parasimpatički nervni sistem, koji je zapravo ključan za funkciju creva. Meditacije i relaksacije pomažu u snižavanju kortizola i pozitivno utiču na vezu creva sa mozgom.
Kada smo pod stresom, naše telo ulazi u stanje ‘bori se ili beži i počinje lučenje hormona stresa, kortizola, koji naše telo priprema za hitnu reakciju. U tom stanju, varenje postaje sekundarno, jer telo preusmerava energiju ka mišićima, srcu i plućima.
Hronično povišen nivo kortizola remeti funkciju creva, jer usporava peristaltiku, utiče na crevnu mikrobiotu, a može dovesti i do upalnih procesa u gastrointestinalnom traktu.
Kortizol direktno utiče na enterični nervni sistem, menjajući brzinu prenosa impulsa i osetljivost creva, što se može manifestovati kroz nadutost, grčeve, zatvor ili dijareje.
Joga pomaže snižavanju nivoa kortizola i vraćanju tela u parasimpatičko stanje čime se digestivna funkcija obnavlja, odnosno, peristaltika se stabilizuje, varenje se poboljšava, a neprijatnosti u stomaku se smanjuju.
Studije su pokazale da i video i uživo časovi joge značajno smanjuju anksioznost i poboljšavaju kvalitet života kod osoba sa gastrointestinalnim poremećajima. Osobe sa upalnim bolestima creva su naročito dobro reagovale na jogu, jer je zabeležen smanjen stres i bolja sposobnost da se vežbači nose sa fizičkim simptomima nakon praktikovanja joge. Vežbanje koje povezuju um i telo predstavlja sjajnu dopunu standardnim tretmanima gastrointestinalnih oboljenja.
Važno je asane izvoditi lagano (naročito se zadržavati u položajima), jer ovo omogući da se telo uvede u parasimpatički mod čime se omogući ‘’oporavak’’ od stresa, umora ili napetosti. Stimulišu se telesni procesi poput varenja, jačanja imuniteta i hormonalna ravnoteža. Svesno izvođenje asana doprinosi smanjenju kortizola i poboljšavaju prokrvljenost abdominalne regije. Sve ovo blagotvorno deluju na peristaltiku, nadutost i funkciju vagus nerva.
Dakle, vežbajte jogu kako biste održali zdravlje vašeg digestivnog trakta, a ukoliko imate smetnje, koristite jogu da vam bude podrška u lečenju, jer se pokazala dosta korisnom.
Joga nije lek, pa se ukoliko imate česte dijareje, krv u stolici, učestali zatvor, bolove… obratite lekaru. Vidimo se na času.
